Dr. Arun Gandhi, unuk Mahatme Gandhija i osnivac M.K. Gandhi instituta za nenasilje, prilikom predavanja koje je odrzao na sveucilistu u Puerto Ricu, podelio je sledecu pricu kao primer nenasilja kod roditeljstva':"Imao sam 16 godina i zivio sam s roditeljima na Institutu koji je osnovao moj otac u Juznoj Africi; duboko u unutrasnjosti zemlje, oko 18 milja izvan Durbana, u sredistu secerne plantaze.Nismo imali suseda, tako da smo se dve sestre i ja uvek radovali odlascima u grad i posetima prijateljima ili odlascima u kino.Jednoga dana otac me zamolio da ga odvezem u grad gde se odrzavala jednodnevna konferencija, na sto sam s radoscu poskocio. Buduci da sam ionako odlazio u grad gde bih bio celi dan, majka mi je dala listu namirnica koju je trebalo kupiti, a otac me zamolio da se pobrinem za neke tekuce poslove, kao na primer odvesti auto na redovan servis. Kada sam tog jutra odvezao oca, rekao mi je: Nadjimo se ovdje u 17 sati, i ici cemo kuci zajedno.'Nakon sto sam na brzinu obavio sve zadatke otisao sam ravno u najblize kino. Toliko sam bio zaokupljen dvostrukim filmskim programom u kojemu je glavnu ulogu igrao John Wayne da sam zaboravio na vreme. Bilo je vec 17,30 kada sam se setio pogledati na sat. Dok sam otisao u servis i preuzeo automobil te odjurio do mesta gde me otac cekao, bilo je vec 18 sati.Zabrinuto me je priupitao: "Gde si do sada?" Bilo me sram reci da sam gledao vestern Johna Waynea te sam odgovorio: "Automobil nije bio gotov, zato sam morao cekati."
Nisam znao da je on vec zvao servis. Kada me je uhvatio u lazi rekao mi je: "Nesto nije bilo ispravno u mojem odgoju sto ti nije dalo dovoljno samopouzdanja da mi kazes istinu. Kako bih vidio o cemu se radi, tj. gde sam pogresio, umesto da me odvezes, propjesacit cu 18 milja (29 km) do kuce te putem razmisljati o tome."Odenuo se, obuo cipele te poceo hodati u smeru kuce. Vec se bilo smrklo, ceste su bile neosvetljene a put uglavnom nepoplocan. Nisam ga mogao tako ostaviti pa sam pet sati i trideset minuta vozio iza njega promatrajuci ga kako prolazi agoniju zbog glupe lazi koju sam izrekao. Tada sam cvrsto odlucio da nikada vise necu lagati.
Cesto se setim te zgode i pitam se da me kojim slucajem kaznio na nacin kako mi kaznjavamo svoju djecu, bih li uopce naucio svoju lekciju. Ne vjerujem da bih. Bio bih kaznjen i malo bih patio te bih ponovo napravio istu stvar.No ta lekcija o nenasilju bila je toliko snazna da je ostala sveza u mom secanju kao da se dogodila juce. To je snaga nenasilja.
"Oprastanje je napustanje mog prava da te mrzim zbog toga sto si me povredio."
