Returning of the written off #39 Invited only - Page 9

Scena prva.

Vreme radnje: Maj 2007. Mesto: Stan Aleksandra Vucica. Uloge: Branislav Prostran, Nikola Petrovic, Goran Narkoman, Zoran Basanovic, dvojica dobrocudnih likova nezapamtljivih imena i neka debela devojka zaduzena za posluzenje.

Atmosfera opustena, svi gledaju teletekst na televizoru ispred koga seta gazda Vucic i, s neskrivenim erotskim nadahnuem, radikalski strasno izrazava divljenje Hugu Cavezu, prvom antiglobalisti koji je shvatio da se amerikoj diktaturi moze suprotstaviti samo onaj ko raspolaze ogromnim parama". Prestolonaslednik Danilo i ja ne pratimo mudri monolog, bavimo se zanimljivijom analizom - kolika je steta za Crvenu zvezdu to je otisao centar Nenad Mianovic.

Na pozornicu stupa Neboja Stefanovic. Prvi put ga vidim. I gadi mi se to sto vidim. Utogljen, poltronski skrucen, govori tiho i smireno, s naporom prikrivajuci nervozu, ne skidaja pogled s Vucica. Me'utim, koristan je. Doneo je nekoliko primeraka prvog izdanja vikend-broja Pravde.

Vucic teatralno uzima novine, lista i blista od zadovoljstva. U 64 strane ulegle su politike prostitustke svih boja. Tu su intervjui s Dobricom Cosiem, Tomom Nikolicem, Bozom Djelicem, Vojislavom Kostunicom, Sinisom Kovaceviem, Vladimirom Vukevicem, Nenadom Cankom. Na duplerici Ceca, a iza nje estradna elita - Karleusa, Seka, Brena, Aca Lukas.

Vucic: E, ovo su odline novine! Svega ima, svi su zastupljeni. Nema ostracenosti, ali vidi se da su novine patriotske... Sada mogu da kazem da sam ponosan na Pravdu!

(Svi se dive, ponavljaju Vucieve stavove i komentariu naslove i fotke.)

Stefanovic: Da, dobra je Pravda, ali, Alek, pogledaj intervju s Bogoljubom Karicem. Karic je nas politicki protivnik, a Predrag Popovic ipak objavljuje intervju s njim. Zna, saznao sam da je Popovic od Karica uzeo 30.000 evra da bi objavio ovaj tekst...

Svi su se ucutali. Vucic me tupo gleda, ni on ne kapira. Prekidam kosarkasku polemiku s Danilom i ustajem. Stefanovic stoji pored mene, ali ne obraa paznju, koncentrisan je samo na svog gazdu.

- A da ti Predrag Popovic 30.000 puta jebe kevu? - Kazem Stefanovicu i on se tek tada okrece prema meni.

Sad je i on sokiran, ne zna ko sam, pa ne shvata zasto tako reagujem.

Stefanovic: Ja sam to saznao, a i sam Popovic je rekao...

- Magare, ja sam Predrag Popovic - prekidam ga i obraam se Vucicu: - Hoces li ti da mu puknes samar ili to moram ja?

Vucic: Ne shvatam sta se desava.

- Ti si mi odgovoran za sve kretenluke svojih robova.

Vucic: Pa, ja sam mislio da je to neka vasa interna sala...

- Ne alim se s olosom. Ako ga odmah ne dispciplinujes, videces da se ne salim...

Vucic pocinje da urla na Stefanovica: Ja sam narucio intervju s Bogoljubom. Hoces li sad da pricas kako sam i ja uzeo 30.000 evra? S kakvim ludacima radim!

Stefanovic me gleda, trepce i znoji se.

- Spusti glavu, majmune, da ti se ne najebem keve slinave - pretim mu.

Vucic: Izvini se, Nebojsa!Sta cekas?

- Vucicu, ti treba da se izvini! Ovaj kreten je tvoj problem, ne moj.

Vucic: Evo, izvinjavam se, ali nemam veze s ovim. Ja sam mislio da se vi poznajete, pa da se nesto salite...

- Ko koga, Vucicu, privlaci, ti ovakve slinavce ili oni tebe? Smrad, ne zna me, a laze kao stoka. I to, sto je najgore, bez interesa. Sta dobija s tim to izmilja budalastine o meni? Stefanovicu, slino, ako me jos jednom pomenes, bie ti jako zao! A i tebi, Vucicu! Vezi kera!

Vucic: To se nece ponoviti!

(Kraj scene. Vucic hvata pod ruku Stefanovica i odvodi ga iz stana. U sledece tri godine mog staza u Pravdi, stoput sam bio kod Vucica, u stanu i u stranci, nikada nisam video Stefanovica, gazda ga je, pametno i oprezno, uvek sklanjao na vreme.)

Scena druga.

Vreme radnje: Decembar 2009. Mesto radnje: Pravda.

Nedelja, jutro, gledam listu Meridijana i uzivam zbog odluke da uzmem slobodan dan. Zove Vucic i histerise, iznervirao ga tekst Nebojse Krstica na blogu B92.

Vucic: Brate, jesi video kako Krle laze. Kaze da emo u Vozdovcu jednu ulicu nazvati Bulevar Ratka Mladia. Sram ga bilo!

Predlazem mu kako da odgovori.

Vucic: E, bilo bi odlicno kad bi ti to napisao u komentaru.

Gicam se, ne pise mi se, imam preceg posla, cekam 3+ na Liverpulu. Na kraju, naravno, popustam. Lakse mi je da odvojim pola sata za pisanje, nego da se preganjam s Vucicem.

Kad sam zavrsio tekst, pustio sam ga gazdi na mejl.

Vucic: Odlicno si napisao! Samo, hteo sam nesto da te zamolim, ne znam kako da ti to kazem...

- Reci na engleskom, sad si naprednjak.

Vucic: Ne zahebavaj. Vidi, hteo sam da te pitam, ako ti ne smeta, da taj tekst potpise imenom Neboje Stefanovica. Znas, to bi bilo dobro za njega, moramo da ga brendiramo...

- Ma, zabole me ko ce da bude potpisan. Samo, moram da ubacim par budalastih recenica, da ljudi pomisle da je to zaista pisao taj tvoj slinavko, mamu mu hebem smrdljivu.

Vucic: Nemoj tako, dobar je on momak. Bice ti zahvalan.

- Mamu mu hebem!

(Kraj scene. Stefanovic napisao" kolumnu, Vucic srecan, mene oborio Liverpul.)

Scena treca.

Mesto radnje: Redakcija Pravde. Vreme: Avgust 2008. Uloge: Ana Filipovic i ja.

Sekretarica najavljuje posetu. Kaze, stigla je neka devojka, poslao je Aleksandar Vucic. U kancelariju ulazi debelguza klinka s dugom kosom, lisicastom facom i solidnim dekolteom.

Ana: Alek me poslao da mi prelomite specijalno izdanje Velike Srbije" za Rakovicu.

- Dakle, ti si spijun ubacen u radikalske redove?

Ana: Ne... Kako to mislite?

- Pa, vidi se da nisi radikalka. Zgodna si, lepa, nemas brkove, imas sve zube...

Ana: Eto, ima i takvih radikalki!

- Ma, ne verujem. Ni nasi citaoci ne veruju. Zato, da bismo dokazali kako u SRS ima i lepotica, hajde da te slikamo. Golu!

(Dobar deo razgovora, uz civas i marlboro, na plus 50 u zadimljenoj kancelariji, kao pravi dzentlmen, ne zelim da objavljujem. Uglavnom, Ana je pristala da se slika gola, ali samo do pola.)

Ana: Moze, ali pod uslovom da me ti slikas. Odemo na Adu, uci cu u vodu, pa da kasnije zajedno izaberemo fotke koje mogu da idu u novine...

(Kraj scene. Od fotkanja nije bilo nita. Ponuda je bila laskava, ali prestar sam za takve igre s klinkama. Kasnije, kad je Ana Filipovic postala Ana Stefanovic, bilo mi je malo krivo sto je nisam slikao, samo da nerviram Slinu.)

Scena cetvrta.

Mesto: Redakcija Pravde. Vreme: Januar 2010.

Mutavi sofer Ivan obavestava me da ne moze da vozi ekipu na zadatak jer mu je nova direktorka, Ana Stefanovic, naredila da nju vozi kuci.

Tada saznajem da je vec nekoliko dana proslo od kada je Ana Stefanovi imenovana za direktorku Pravde, a nije ni svratila u redakciju. Ista ona opustena klinka to tuce po ivasu, veselo evocira uspomene na devojacke nestaluke s piknika u Deliblatskoj pescari i pristaje da pozira gola za duplericu beznacajnih novina, odjednom se transformisala u skota. Bez mog znanja, otkazala je punomocje advokatskoj kancelariji koja nas je zastupala, samo da bi uposlila svoju prijateljicu, sprzenu crnogorsku lujku uverenu da lici na Kameron Dijaz. U raspadnutoj firmi, u kojoj plate kasne po sest meseci, Ana Stefanovic pocinje da sprovodi niz prevarnih radnji zbog koji bi svako ko nema politiko zale'e lako zavrsio iza resetaka.

Zovem Vucia i pretim:

- Ako ne smiris tu ludakinju, idem u finansijsku policiju, neka zatvore i nju i Pravdu.

Vucic: Ma, ona je debela lenjcuga. Sad sam je zvao. Spava. Devet sati, ona spava, a hoce da bude direktorka. Ne brini, brate, ona ne shvata da je tu samo privremeno, dok ne na'emo nekog sposobnog...

(Kraj scene. Ana Stefanovi je ostala dve godine duze u Pravdi od mene. Finansijska policija nikada nije proveravala nezakonite aktivnosti Pravda Presa.)

Epilog

Neboja Stefanovic, zvani Slina, danas je izabran za predsednika Narodne skuptine Republike Srbije.

Neka. Ako je rimski imperator Kaligula svog konja Kasaca mogao da proglasi za senatora, moze i evro-atlantski fanatik Vucic svog magarca Nebojsu da postavi na mesto predsednika parlamenta. Srbija, ovakva, nije ni zasluzila bolje.

(Tekst je objavljen u knjizi "Istina o Vucicu")