Returning of the written off #50 Invited only - Page 100

Marihuana u Srbiji: Diskriminacija protiv legalizacije

Pravda za travu!

Veliina slova:

Srbija je plodna zemlja sa povoljnom klimom, kojoj nije potreban verc sa crnog trita Kosova i Albanije, ali nadleni organi nikako da shvate da bar u neemu treba da budemo progresivni. Ako prepoznamo i iskoristimo dar prirode, i od marihuane napravimo domai proizvod - novi zatitni znak Srbije, neemo morati da idemo u amsterdamski coffie-shop jer bi na naim plantaama bujala kvalitetna organic "domaica" koja ne ubija neurone, ve ih stimulie

Trava: U narodu poznatija kao THC

Photo: Stock

Kada i na koji nain e biti dekriminalizovana, a zatim legalizovana marihuana u Srbiji? Incijative postoje, ali nadleni kao da nemaju sluha za tako vano pitanje. Rick Simpson je poetkom milenijuma doao do neverovatnih rezultata koji se odnose na istraivanja delotvorne primene ulja kanabisa u terapiji malignih obolenja. Konoplja (Canabis) je sastavni deo kulture mnogih naroda u Aziji i Evropi, ali je ona u savremenom drutvu jo uvek neshvaena i zakonom kanjiva. Protiv njene prohibicije u Kanadi su 2005. odrane velike demonstracije, a Svetski mar konoplje (Global Marijuana March) se odrava irom planete, svake prve subote u maju mesecu. U razvijenim dravama kao to su SAD, Portugal i Urugvaj, ili nama blie Holandija, eka i Hrvatska, ova biljka je zvanino skinuta sa liste tetnih i kanjivih supstanci, tj. izbaena je iz krivinog zakona i prebaena na prekrajni nivo, te je tim putem dekriminalizovana.

Ako Srbija stremi ka Evropi, mogla bi da usvoji svetske zakonske regulative i standarde, ali ne zato to je "aba videla kako se konj potkiva" ve zato to nam logika sposobnost omoguava da prepoznamo dobrobit i razlikujemo je od tete. Ako je punoletnim licima dozvoljeno da neogranieno rabe tetne materije (nikotin, alkohol i sedative), zato onda osnovno ljudsko pravo na izbor ne ukljuuje i kanabis kao lek? Umesto toga, konzumenti kanabisa se pod stegama drutvenih predrasuda i brutalnog zakona, oseaju kao kriminalci i otpadnici u drutvu.

okolada

Photo: Biljana Kosmogina

Otkad je kanabis u Srbiji anatemisan zakonom iz 2002. godine, broj kriminalnih dosijea je rapidno uvean jer su mnogi korisnici "pali" zbog posedovanja pola grama. Bila sam svedok kada su mog prijatelja policajci u Novom Sadu grubo priveli jer su u njegovom depu nali polovinu popuenog dointa, na tvr'avi usred Exit festivala. Njegovo su'enje je trajalo dve godine, a u me'uvremenu nije mogao ni da konkurie ni da se zaposli, jer je bio u krivinom postupku. Uivaoci trave se na sudu tretiraju pod istim krivinim lanom, tj. u istom su kou sa zavisnicima od heroina i drugih sintetikih droga koje stvaraju adikciju. Ako poseduje makar mrvicu, kaznie te novanim iznosom od stotinak hiljada dinara i/ili uslovnom kaznom, a ako ponovi "delo" zaglavie na robiji. Advokati imaju pune ruke posla. Obogatie se na srednjokolcima i njihovim oajnim roditeljima, neutenim to su im deca "narkomani" i "kriminalci". A u me'uvremenu, karakteristian, intenzivan miris dima trave, provlai se kroz sve slojeve drutva. Uivaju je i siromani i bogati, i neobrazovani i obrazovani, i mladi i stari.

Kad razmatramo legalizaciju marihuane u Srbiji treba imati u vidu legalizaciju u medicinske, industrijske i komercijalno-turistike svrhe, kao i za linu upotrebu. Od nje bi imali koristi i drava i drutvo i pojedinac. Oteenih ne bi bilo, osim dilera koji bi izgubili posao. Tada bi bio umanjen obim posla policije i sudstva, ali bi bar bili fokusiraniji na opasne hohtaplere i krimose, a ne na studente koji pue doint na Kaliu.

Votka

Photo: Biljana Kosmogina

Sreom, zablude gra'anstva o travi nisu mnogo velike. Generacije stasale u Titovoj Jugi vrlo se dobro seaju tolerantnog komunistikog sistema koji nije pravio probleme uivaocima, ali istini za volju, u to vreme policajci o kanabisu nisu imali pojma. Devedesetih, u skladu sa socijalno-politikim bezna'em, ulaze u modu: speed, extasy i kokain. to je vee bezna'e, to su jae droge na sceni. Od vremena Miloevia naovamo, u opticaju je trava sa Kosova, takozvana "Albanka", za koju se prialo da je prskana heroinom i miomorom radi jaeg dejstva i stvaranja zavisnosti. Ona se samo jednim, malecnim delom zadrava(la) u Srbiji. Poznato je da se cela Evropa decenijama unazad snabdeva "Albankom".

Ako se neki maloletnik zadnjih godina predozirao i upao u paranoju zbog "duvke", to je zbog novonastalih hibrida, genetski modifikovanog skanka ili estog kombinovanja sa veim koliinama alkohola. Krue prie i da panduri kontroliu trite i sara'uju sa dilerima, ali uz sve njihove gromovite akcije protiv narko-mafije, najlake je pretresati depove preplaenih maloletnika na ulici i praviti zapisnike. Srbija je plodna zemlja sa povoljnom klimom, kojoj nije potreban verc sa crnog trita Kosova i Albanije, ali nadleni organi nikako da shvate da bar u neemu treba da budemo progresivni. Ako prepoznamo i iskoristimo dar prirode, i od njega napravimo domai proizvod - novi zatitni znak Srbije, neemo morati da idemo u amsterdamski coffe-shop jer bi na naim plantaama bujala kvalitetna organic "domaica" koja ne ubija neurone, ve ih stimulie.

Lilihip

Photo: Biljana Kosmogina

Od poetka 2013. godine, marihuana je dekriminalizovana u Hrvatskoj. Tamo nisam skoro bila ali mogu da prenesem utiske iz eke koja je na tom polju preduhitrila Hrvatsku jo 2011. Prag je oduvek bio turistika meka ne samo za evropske ve i svetske putnike. Na godinjem nivou taj grad od turizma zaradi vie nego cela hrvatska obala ukljuujui i sva ostrva. Od kako eki zakon tolerie posedovanje manjih koliina trave, smanjena je stopa kriminala i nasilje na ulicama praktino ne postoji, mada ostaje mogunost prekrajne prijave i novane kazne, to zavisi od line procene policajca, odnosno sudije. Iako su do nas stigle razne medijske dezinformacije, ni u jednoj od ove dve drave zakonom nije precizirana koliina koju sme da poseduje i trave nema u slobodnoj prodaji. Ali zato je Prag preplavljen prodavnicama sa weed aksesoarom u koji spadaju: nargile, pajpovi, ilami, bongovi, mrvilice, papirii za motanje i drugi rekviziti, slini onima u naem jedinom Zla teku.

Neospo*no je da od ovakve vrste komercijalnog weed-turizma profitira ne samo trgovac, ve i drava koja ubira porez na promet. Da li je Srbija spremna za medicinski i ekonomsko-privredno-industrijski preporod zahvaljujui legalizaciji? Politiku inicijativu za legalizaciju kanabisa istakla je jedino stranka SPS uoi izbora u martu. Tadanja ministarka zdravlja Slavica uki Dejanovi, izjasnila se u korist marihuane i njene primene u medicinske svrhe, no tek e se pokazati da li je to bilo puko manevrisanje i koketiranje u cilju to veeg osvajanja glasova. Po svemu sudei, legalizacija nee morati da eka sledee izbore, jer postoje i druge gra'anske incijative.

Pivo

Photo: Biljana Kosmogina

Na Filozofskom fakultetu u Beogradu, 27. marta sam prisustvovala tribini "Legalizacija marihuane u Srbiji" koju je organizovala grupa "Studenti za slobodu" sa istog fakulteta. U svojstvu strunjaka koji ne veruju u pozitivan uinak kanabisa, govorili su: doktor onkologije Vladimir Kovin iz KBC "Beanijska kosa" i profesorka sociologije na filozofskom - dr Sla'ana Dragii Laba.. Nasuprot njih, svoje afirmativne stavove o travi izneli su aktivisti Drako Nikodijevi (IRKA) i Aleksandar Kokotovi iz organizacije Legalizuj!. U dijalogu "za i protiv" izme'u aktivista i strunjaka, dolo je do zanimljivog raspleta u korist trave. Argumenti strunjaka su stavljeni pod veliki znak pitanja zahvaljujui diskusiji i reakcijama publike. Tvrdnju sociolokinje da prekomerna upotreba kanabisa moe da dovede do fizikog i psihikog propadanja, osporio je A. Kokotovi koji se kao redovni konzument odlino osea, zdravo izgleda i zavrava Filozofski fakultet sa natprosenim ocenama.

Svesni smo toga da je prekomerna upotreba bilo ega tetna, ukljuujui i eer/okoladu, dok je razumna mera korisna, kao to i aica rakije moe blagotvorno da deluje, dok cela flaa moe da ubije. Na tribini je reeno da ako objedinimo sve saobraajne nesree, tue, ubistva, nasilja u porodici i delirijume izazvane alkoholom, u odnosu na njih posledice puenja marihuane izgledaju zanemarljivo. Tvrdnja doktora da korienje kanabisa u trudnoi moe dovesti do oteenja i degeneracije ploda, opovrgnuta je komentarom profesorke knjievnosti iz publike koja je i pored inhalacije trave u trudnoi, rodila potpuno zdravo dete. U diskusiju se ukljuio i posetilac tribine koji je korisnik ve 24 godine i ne ali se ni na ta osim na status degradiranog i ponienog gra'anina, poto sve to se odnosi na "pot" mora da radi u tajnosti, u stalnom oprezu i strahu od policije.

Absint

Photo: Biljana Kosmogina

Uesnik Drako Nikodijevi iz IRKE, profesor engleskog jezika, prevodilac, joga uitelj i muziar, koji je 2008. aktivno uestvovao u procesu legalizacije marihuane u dravi Miigen (USA), izjavio je da ima jak motiv da se za istu stvar bori i u svojoj zemlji, s obzirom da je dokazano da kanabis lei tumore. On je rekao da hiljade ljudi u naoj zemlji umire ne znajui da im je spas nadohvat ruke, dok su oni koji bi se priklonili leenju kanabisom, zakonom osujeeni da ga upotrebe (narue, uvezu, kupe, ili da ga sami proizvode). Nikodijevi insistira na tome da "derivati kanabisa ne ubijaju rak, ve samo cela biljka deluje kao lek, te da se zakon mora izmeniti da bi se dozvolilo uzgajanje celih biljaka."

Originally posted by: Daltoni

Marihuana u Srbiji: Diskriminacija protiv legalizacije

Pravda za travu!

Pie: Biljana Kosmogina

Veliina slova:

Domainskih ruku delo: Trava naa nasuna

Photo: Stock

Srbija je plodna zemlja sa povoljnom klimom, kojoj nije potreban verc sa crnog trita Kosova i Albanije, ali nadleni organi nikako da shvate da bar u neemu treba da budemo progresivni. Ako prepoznamo i iskoristimo dar prirode, i od marihuane napravimo domai proizvod - novi zatitni znak Srbije, neemo morati da idemo u amsterdamski coffie-shop jer bi na naim plantaama bujala kvalitetna organic "domaica" koja ne ubija neurone, ve ih stimulie

Trava: U narodu poznatija kao THC

Photo: Stock

Kada i na koji nain e biti dekriminalizovana, a zatim legalizovana marihuana u Srbiji? Incijative postoje, ali nadleni kao da nemaju sluha za tako vano pitanje. Rick Simpson je poetkom milenijuma doao do neverovatnih rezultata koji se odnose na istraivanja delotvorne primene ulja kanabisa u terapiji malignih obolenja. Konoplja (Canabis) je sastavni deo kulture mnogih naroda u Aziji i Evropi, ali je ona u savremenom drutvu jo uvek neshvaena i zakonom kanjiva. Protiv njene prohibicije u Kanadi su 2005. odrane velike demonstracije, a Svetski mar konoplje (Global Marijuana March) se odrava irom planete, svake prve subote u maju mesecu. U razvijenim dravama kao to su SAD, Portugal i Urugvaj, ili nama blie Holandija, eka i Hrvatska, ova biljka je zvanino skinuta sa liste tetnih i kanjivih supstanci, tj. izbaena je iz krivinog zakona i prebaena na prekrajni nivo, te je tim putem dekriminalizovana.

Ako Srbija stremi ka Evropi, mogla bi da usvoji svetske zakonske regulative i standarde, ali ne zato to je "aba videla kako se konj potkiva" ve zato to nam logika sposobnost omoguava da prepoznamo dobrobit i razlikujemo je od tete. Ako je punoletnim licima dozvoljeno da neogranieno rabe tetne materije (nikotin, alkohol i sedative), zato onda osnovno ljudsko pravo na izbor ne ukljuuje i kanabis kao lek? Umesto toga, konzumenti kanabisa se pod stegama drutvenih predrasuda i brutalnog zakona, oseaju kao kriminalci i otpadnici u drutvu.

okolada

Photo: Biljana Kosmogina

Otkad je kanabis u Srbiji anatemisan zakonom iz 2002. godine, broj kriminalnih dosijea je rapidno uvean jer su mnogi korisnici "pali" zbog posedovanja pola grama. Bila sam svedok kada su mog prijatelja policajci u Novom Sadu grubo priveli jer su u njegovom depu nali polovinu popuenog dointa, na tvr'avi usred Exit festivala. Njegovo su'enje je trajalo dve godine, a u me'uvremenu nije mogao ni da konkurie ni da se zaposli, jer je bio u krivinom postupku. Uivaoci trave se na sudu tretiraju pod istim krivinim lanom, tj. u istom su kou sa zavisnicima od heroina i drugih sintetikih droga koje stvaraju adikciju. Ako poseduje makar mrvicu, kaznie te novanim iznosom od stotinak hiljada dinara i/ili uslovnom kaznom, a ako ponovi "delo" zaglavie na robiji. Advokati imaju pune ruke posla. Obogatie se na srednjokolcima i njihovim oajnim roditeljima, neutenim to su im deca "narkomani" i "kriminalci". A u me'uvremenu, karakteristian, intenzivan miris dima trave, provlai se kroz sve slojeve drutva. Uivaju je i siromani i bogati, i neobrazovani i obrazovani, i mladi i stari.

Kad razmatramo legalizaciju marihuane u Srbiji treba imati u vidu legalizaciju u medicinske, industrijske i komercijalno-turistike svrhe, kao i za linu upotrebu. Od nje bi imali koristi i drava i drutvo i pojedinac. Oteenih ne bi bilo, osim dilera koji bi izgubili posao. Tada bi bio umanjen obim posla policije i sudstva, ali bi bar bili fokusiraniji na opasne hohtaplere i krimose, a ne na studente koji pue doint na Kaliu.

Votka

Photo: Biljana Kosmogina

Sreom, zablude gra'anstva o travi nisu mnogo velike. Generacije stasale u Titovoj Jugi vrlo se dobro seaju tolerantnog komunistikog sistema koji nije pravio probleme uivaocima, ali istini za volju, u to vreme policajci o kanabisu nisu imali pojma. Devedesetih, u skladu sa socijalno-politikim bezna'em, ulaze u modu: speed, extasy i kokain. to je vee bezna'e, to su jae droge na sceni. Od vremena Miloevia naovamo, u opticaju je trava sa Kosova, takozvana "Albanka", za koju se prialo da je prskana heroinom i miomorom radi jaeg dejstva i stvaranja zavisnosti. Ona se samo jednim, malecnim delom zadrava(la) u Srbiji. Poznato je da se cela Evropa decenijama unazad snabdeva "Albankom".

Ako se neki maloletnik zadnjih godina predozirao i upao u paranoju zbog "duvke", to je zbog novonastalih hibrida, genetski modifikovanog skanka ili estog kombinovanja sa veim koliinama alkohola. Krue prie i da panduri kontroliu trite i sara'uju sa dilerima, ali uz sve njihove gromovite akcije protiv narko-mafije, najlake je pretresati depove preplaenih maloletnika na ulici i praviti zapisnike. Srbija je plodna zemlja sa povoljnom klimom, kojoj nije potreban verc sa crnog trita Kosova i Albanije, ali nadleni organi nikako da shvate da bar u neemu treba da budemo progresivni. Ako prepoznamo i iskoristimo dar prirode, i od njega napravimo domai proizvod - novi zatitni znak Srbije, neemo morati da idemo u amsterdamski coffe-shop jer bi na naim plantaama bujala kvalitetna organic "domaica" koja ne ubija neurone, ve ih stimulie.

Lilihip

Photo: Biljana Kosmogina

Od poetka 2013. godine, marihuana je dekriminalizovana u Hrvatskoj. Tamo nisam skoro bila ali mogu da prenesem utiske iz eke koja je na tom polju preduhitrila Hrvatsku jo 2011. Prag je oduvek bio turistika meka ne samo za evropske ve i svetske putnike. Na godinjem nivou taj grad od turizma zaradi vie nego cela hrvatska obala ukljuujui i sva ostrva. Od kako eki zakon tolerie posedovanje manjih koliina trave, smanjena je stopa kriminala i nasilje na ulicama praktino ne postoji, mada ostaje mogunost prekrajne prijave i novane kazne, to zavisi od line procene policajca, odnosno sudije. Iako su do nas stigle razne medijske dezinformacije, ni u jednoj od ove dve drave zakonom nije precizirana koliina koju sme da poseduje i trave nema u slobodnoj prodaji. Ali zato je Prag preplavljen prodavnicama sa weed aksesoarom u koji spadaju: nargile, pajpovi, ilami, bongovi, mrvilice, papirii za motanje i drugi rekviziti, slini onima u naem jedinom Zla teku.

Neospo*no je da od ovakve vrste komercijalnog weed-turizma profitira ne samo trgovac, ve i drava koja ubira porez na promet. Da li je Srbija spremna za medicinski i ekonomsko-privredno-industrijski preporod zahvaljujui legalizaciji? Politiku inicijativu za legalizaciju kanabisa istakla je jedino stranka SPS uoi izbora u martu. Tadanja ministarka zdravlja Slavica uki Dejanovi, izjasnila se u korist marihuane i njene primene u medicinske svrhe, no tek e se pokazati da li je to bilo puko manevrisanje i koketiranje u cilju to veeg osvajanja glasova. Po svemu sudei, legalizacija nee morati da eka sledee izbore, jer postoje i druge gra'anske incijative.

Pivo

Photo: Biljana Kosmogina

Na Filozofskom fakultetu u Beogradu, 27. marta sam prisustvovala tribini "Legalizacija marihuane u Srbiji" koju je organizovala grupa "Studenti za slobodu" sa istog fakulteta. U svojstvu strunjaka koji ne veruju u pozitivan uinak kanabisa, govorili su: doktor onkologije Vladimir Kovin iz KBC "Beanijska kosa" i profesorka sociologije na filozofskom - dr Sla'ana Dragii Laba.. Nasuprot njih, svoje afirmativne stavove o travi izneli su aktivisti Drako Nikodijevi (IRKA) i Aleksandar Kokotovi iz organizacije Legalizuj!. U dijalogu "za i protiv" izme'u aktivista i strunjaka, dolo je do zanimljivog raspleta u korist trave. Argumenti strunjaka su stavljeni pod veliki znak pitanja zahvaljujui diskusiji i reakcijama publike. Tvrdnju sociolokinje da prekomerna upotreba kanabisa moe da dovede do fizikog i psihikog propadanja, osporio je A. Kokotovi koji se kao redovni konzument odlino osea, zdravo izgleda i zavrava Filozofski fakultet sa natprosenim ocenama.

Svesni smo toga da je prekomerna upotreba bilo ega tetna, ukljuujui i eer/okoladu, dok je razumna mera korisna, kao to i aica rakije moe blagotvorno da deluje, dok cela flaa moe da ubije. Na tribini je reeno da ako objedinimo sve saobraajne nesree, tue, ubistva, nasilja u porodici i delirijume izazvane alkoholom, u odnosu na njih posledice puenja marihuane izgledaju zanemarljivo. Tvrdnja doktora da korienje kanabisa u trudnoi moe dovesti do oteenja i degeneracije ploda, opovrgnuta je komentarom profesorke knjievnosti iz publike koja je i pored inhalacije trave u trudnoi, rodila potpuno zdravo dete. U diskusiju se ukljuio i posetilac tribine koji je korisnik ve 24 godine i ne ali se ni na ta osim na status degradiranog i ponienog gra'anina, poto sve to se odnosi na "pot" mora da radi u tajnosti, u stalnom oprezu i strahu od policije.

Absint

Photo: Biljana Kosmogina

Uesnik Drako Nikodijevi iz IRKE, profesor engleskog jezika, prevodilac, joga uitelj i muziar, koji je 2008. aktivno uestvovao u procesu legalizacije marihuane u dravi Miigen (USA), izjavio je da ima jak motiv da se za istu stvar bori i u svojoj zemlji, s obzirom da je dokazano da kanabis lei tumore. On je rekao da hiljade ljudi u naoj zemlji umire ne znajui da im je spas nadohvat ruke, dok su oni koji bi se priklonili leenju kanabisom, zakonom osujeeni da ga upotrebe (narue, uvezu, kupe, ili da ga sami proizvode). Nikodijevi insistira na tome da "derivati kanabisa ne ubijaju rak, ve samo cela biljka deluje kao lek, te da se zakon mora izmeniti da bi se dozvolilo uzgajanje celih biljaka."

S obzirom da su sve brojnija medicinska istraivanja i dokazi o delotvornosti kanabisa koji ni malo ne idu u prilog farmaceutskoj mafiji, IRKA organizacija na svojoj facebook stranici agituje protiv toga to "srpska medicina ne priznaje kanabis kao lek, te stoga ni kanabis, niti bilo koji preparat od kanabisa, u Srbiji nisu registrovani kao lekovi":

Originally posted by: Daltoni

Hej ti...Prodje li glavobolja ? Ubi ova kisa..ali ne mogu da te ohrabrim.Evo i zasto...😕

Kia: Nista od rostiljanja za 1. maj

Promenljivo vreme uz estu pojavu kise u Srbiji e se zadrzati do pocetka maja. Razvedravanje se ocekuje tek izmedju 5. i 10. maja, kae meteorolog Nedeljko Todorovic.

Kia u Novom Sadu | Foto: N. Mihajlovi

"Do pocetka maja bice promenjivo, s kisom, pljuskovima i grmljavinom. S tim sto se u Vojvodini i Beogradu ipak ocekuje manje padavina nego u ostalim delovima zemlje", objasnjava meteorolog Republickog-hidrometeorolokog zavoda.

On istice da ce takvo vreme potrajati sigurno do 3. maja, a da se vise suncanih dana moze ocekivati tek izmedju 5. i 10. maja.

Originally posted by: Daltoni

<font color="#FF0000">Uf...da znas..tebi ako dosadi da lezis tamo,da dodjem da te zamenim..😉 Samo sto bi meni operisali mozak, tu imam tesku boljku..😆Ali nemam nista protiv da me pregledaju..😳</font>

Originally posted by: Daltoni

<font color="#FF0000">
Naravno da ti namiguju kad si verovatno tamo najbolja macka na odeljenju ☢️..a ti se pravis blesava...udaras im ceznju..😆</font>

Originally posted by: Kety76

Helloo Drya,Nado

<font color="#339900">Laksmi totalno si me iznenadila. Nisam mogla da verujem kad qsam videla da si tu 😛</font>

Dobila sam sifru od ovih zgodnih doktora 😉
pa eto da vam se javim
Dal bi uzivala ovdje 😃
Puno zena zaboravi i sto su dosle ovdje,samo bleje u njih 😆

<font color="#FF0000">Uf...da znas..tebi ako dosadi da lezis tamo,da dodjem da te zamenim..😉 Samo sto bi meni operisali mozak, tu imam tesku boljku..😆Ali nemam nista protiv da me pregledaju..😳</font>


Ovdje se zene guraju kod njih na pregled 😆
u sobi nas je 7 i ne zna se koja od nas je veca blesaca 😆
stalno nas opominju da budemo tise i da se prestanemo smijati 😆
onda ulete ova dvojica i kazu ma pusti ih vidis da im Kety popravlja raspolozenje 😃
oni nisu ni svjesni da su noijih dvojica tema nasih razgovora 😆
Ovdje u pripremnoj je jos ok a kako ce biti na soku vidjet cemo.Juce
je tamo presla jedna sto je samnom najvise valjala gluposti,Laxmi original 😆 ako i mene urade sutra imat ce problem sa nama dvjema.Vec kukaju ko ce nas dvije sprijeciti da ne budalesemo,popucat ce zenama rane od smijeha 😆